Četvrtak 19. 12. 2024.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
8
Četvrtak 19.02.2015.
18:00
J. Arsenović - Vesti #Commented 45 and 46 rows # #Changed code from 45-46 A
Da li će propast pregovora sa američkom kompanijom Esmark o preuzimanju 80,01 odsto vlasništva nad Železarom Smederevo biti prelomni momenat za rejting Vlade Srbije i njenog prvog čoveka Aleksandra Vučića?
Četvrtak 19.02.2015.18:47
Важну геостратешка и просрпска црта Железаре су рудници у Републици Српској. (Шта мислите зашто Додик тако често долази у Београд ?)
Četvrtak 19.02.2015.19:00
Da li ti znaš šta si napisao ? Tim "rudnicima" mnogo je bliže železara u Zenici pa ni ona godinama ne radi kao ni železara u Nikšiću i železara u Sisku . Nabroj te rudnike u Srpskoj iz kojih se vadi ruda gvožđa ?
Četvrtak 19.02.2015.20:30
COPY - PAST FOREVER : Problematika smederevske železare svakodnevno izaziva polemike u stručnoj javnosti,ali svi se manje više slažu u jednom,da je potrebno naći partnera koji ima sopstvenu proizvodnju rude i koksa,ali se provlači i teza da mi nemamo sirovine za proizvodnju.Neophodan uslov za otpočinjanje rešavanja ovog problema,svakako predstavlja proglašavanje stečaja fabrike.Nakon ovoga predstoji pronalaženje strateškog partnera,a najbolje rešenje je povezivanje sa rudnicima gvožđa Ljubija-Prijedor u Republici Srpskoj.Za ovaj "Nacionalni projekat" bili bi neophodni strateški sporazumi dve Vlade. Rudnici željezne rude"Ljubija" a.d. Prijedor su osnovani sa ciljem eksploatacije rudnih nalazišta na području opština Prijedor i Sanski Most. Rudonosno područje zauzima površinu od oko 1 200 km2. Istraživanjem ljubijske metalogenetske oblasti utvrđeno je oko 347 miliona tona geoloških rezervi željeznih ruda. Industrijska proizvodnja je u ljubijskoj metalogenetskoj oblasti započela 1916. godine, a značajniji napredak u proizvodnji željezne rude ostvaren je sredinom 20-og veka uvođenjem masovne eksploatacije i izgradnjom postrojenja za pripremu željeznih ruda. Omasovljenje rudarske proizvodnje omogućilo je izgradnju Centralnih rudišta, Istočnih rudišta i rudnika Omarska koji su poslovali u oviru RŽR "Ljubija" kao tri nezavisne tehničko-tehnološke celine na kojima se odvijela površinska eksploatacija i priprema ruda željeza.
Četvrtak 19.02.2015.20:31
Na "Centralnim rudištima" proizvodnja željezne rude je trajala od 1916. do 1992. godine. Proizvedeno je 44 643 358 t željezne rude i koncentrata. Projektovani proizvodni kapacitet je 1 milion tona godišnje koncentrata željezne rude. Na "Istočnim rudištima" proizvodnja željezne rude je trajala od 1965. do 2004. godine. Proizvedeno je 20 690 037 t željezne rude. Projektovani proizvodni kapacitet je 1,2 milion tona godišnje željezne rude. Na Rudniku "Omarska proizvodnja željezne rude je počela 1986.godine i trajala do 1992. godine. Rudnik je revitalizovan 2004. godine, pokrenuta eksploatacija i proizvodnja koncentrata željezne rude pod okriljem nove firme, ArcelorMittal D.O.O. Prijedor, čiji su osnivači RŽR "Ljubija" a.d. Prijedor (49%) i kompanija Mittal (51%), sada ArcelorMittal. ArcelorMittal D.O.O. Prijedor radi sa projektovanim kapacitetom Rudnika "Omarska" od 1,5 miliona tona godišnje koncentrata željezne rude. RŽR "Ljubija" a.d. Prijedor je u toku 85 godina rada proizveo oko 74 miliona tona robnih ruda željeza.
Četvrtak 19.02.2015.20:35
Sve ovo mi liči na naučnu fantastiku . NIKO osim tebe ni zvanično ni nezvanično ne pominje "rudnike" u Republici Srpskoj .

Komentari na ovom sajtu su odgovornost autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Vesti online.

Svi komentari prolaze moderaciju pre nego što će biti objavljeni na sajtu Vesti online.

Redakcija Vesti online zadržava pravo da komentar ne objavi ili objavi i naknadno izbriše, bez obaveze pojašnjenja autoru komentara za razloge neobjavljivanja ili brisanja.

Komentari koji sadrže govor mržnje ili nasilje, pretnje ili vulgarnosti, koji podstiču diskriminaciju na bilo kojoj osnovi i izražavaju netrpeljivost, koji ne odgovaraju temi vesti na koju se komentariše, neće biti objavljeni.

(Komentar mogu da ostave samo prethodno registrovani korisnici Vesti online)*

VAŠ KOMENTAR (max. 1000 karaktera)